STVARNOST

Jednostavan test pljuvačke bi vrlo brzo mogao pomoći doktorima da brzo dijadnostikuju kancer.
Posmatrenjem pet proteinskih biomarkera u uzorku pljuvačke, naučnici su došli do zaključka da biomarkeri potvrđuju prisutstvo oralnog kancera.
Ova istraživanja mogu dovesti do jedostavnog svakodnevnog pregleda pljuvačke i merenje biomarkera za dijagnostikovanje oralnog kancera.

Pljuvačka je ogledalo naše krvi.
Zabeleženo je da na osnovu šablona RNA u pljuvačci će biti moguće dijagnostikovati i drugre vrste kancera a i druge bolesti.
Prvobitna istraživanja pljuvačke se proširuju kako bi se ona koristila kao tečnost za dijadnostikovanje za druge oblike kancera i oboljena kako je do nje lakše doći a lakša je i za ispitivanjeod krvi koja se brzo zgrušava. 

Zahvaljujem se na komentarima i podršci. Naravno da je svaka pomoć i podrška dobrodošla. To i jeste cilj ovog bloga. Da ljudi napišu svoja iskustva i saznanja kao i šta neznaju nebi li saznali.

Za mene (kao i za većinu) ovo je bila tabu tema. To nije tema o kojoj uz kaficu čavrljaš jer prosto namaš skim. Samo ljudima koji su kroz ovo prošli je ova tematika poznata. A koliko tih ljudi poznajemo? 

Ja ih sada znam puno, upoznala sam ih na onkološkoj klinici. Da ne poveruje čovek koliko onkoloških bolesnika ima i svaki dan ih je sve više.

Niko se od nas ne snalazi baš najbolje u novonastaloj situaciji. Zato je jako važno znati kome se za podršku možete obratiti. 

Rak dojke je bolest od koje sam ja obolela. Lečena sam i za sada izlečena. Prošla sam sve neprijatnosti koje ova bolest donosi sama. Nikog nije bilo da mi objasni šta i kako a i jedva sam nešto na netu našla sto bi mi bilo od koristi (tuđa iskustva).

Dijagnoza - strašno, operacija ~ tu i tamo (zbog "strašne" dijagnoze i operacija je teška), hemoterapija - još strašnija, opadanje kose - katastrofa, zračenje nije strašno ali posledica (velika opekotina i oporavak rane) - teško, ponovo izrastanje kose - spopro, nikako dočekati. 

Iskustvo koje sam stekla želim da podelim sa drugima. Želim da se upoznaju sa svim fazama lečenja i da ih podržim u najtežim trenucima. 

Dešavalo se da, dok čekam u red za hemoterapiju (i tu se čeka na red verovali ili ne), dolaze druge žene kojima je "prvi put" sa ogromnim strahom u očima i na licu. Ja sam, iako jedna od njih, njima pružala podršku. Sada kada sam OK i kada sam isplovila iz svega toga želim da se ozbiljno bavim pružanjem podrške obolelim od raka dojke. Zato još jednom pozivam sve koje ova tema interesuje ili trebaju podršku i savet da mi se obrate.

Da se razumemo, ne oboljevaju samo žene od ove bolesti.

Više o raku dojke možete saznati ovde.  

Dobrodošli na blog preko kojeg želim da pužim podršku svim ženama koje su obolele od raka dojke. Sve žene a i drugi koji imaju potrebu da saznaju više ili žele svoja iskustva da podele s drugima, na ovu temu, su više nego dobrodošli.



Stranice ovog bloga su postavljene u nadi da ću ovim putem, makar jednoj osobi, uspeti da pomognem.

Više o raku dojke možete saznati ovde.